Avantura I - Bijeg

Tišina je vladala među nama.Mogla sam na miru da razmišljam.Zašto mi je rekao da mi nije otac?Zašto mi to radi?Navrle su mi uspomene...
Nikad nisam upoznala majku.Sestra mi je umrla.Otac...
Sama sam.Nisam znala šta da radim.Sama sam...
Ili možda nisam?
Asen`nay i Emereth su bili tu,uz mene.
Spasila sam im život...a i oni meni.
Pa,bar za neko vrijeme mogu da se osjećam sigurnom.
Prišla sam Asen`nay.
"Kako si?" upitala me.
"Ne baš dobro.Moj...otac mi stalno napada misli,moram se braniti.A nisam sigurna ni da li mi je to otac"
"Oh...žao mi je."
"Ne treba ti biti.Meni nije.Ionako mi se nikad nije baš previše sviđao.Šta je sa tvojim...zaručnikom?"
"Kako ti znaš za to?"
"Čula sam tvog oca kako priča sa onim mladim lordom,šta li je,da će te udati za njega,a on se samo onako glupavo smješka.Znaš li ko je on?
"Ne."
"To je moj brat."
"Oh...ja..."
"Ne brini.On je sin druge žene mog ...oca.Kreten.Umišljen.Mrzim ga."
"Oni me love."
"Ne brini.Biću uz tebe.Ionako nemam ništa drugo da radim.Dok sam ja ovdije ništa ti se neće desiti."

Šaptale su međusobno ...
Stao sam ispred njih .
"Dame , mislim da je vrijeme da mi svaka od vas kaže tko , što i zašto ih proganja ..."

"Emereth,rekla sam ti.Ja sam princeza sa Juga,sa mora.Bježim od svog oca,ili bar nekoga ko se predstavljao kao moj otac otkad sam se rodila.Majku nisam upoznala.Sestra mi je mrtva.
Voda je moje područje,ali imam moć i nad šumom.Ne znam zašto sam ovdje...željela sam pomoći Asen`nay i zato sam došla.Želim ići dalje.Ne znam šta mi sudbina može donijeti.Ali želim ostati sa vama." Bila sam odlučna.
Asen`nay je samo rekla: "Moju priču već znate.Ne želim da je ponavljam."
Činilo se da nije baš zadovoljan.Ali,šta da radim.Vrijeme je da se nastavi dalje.Odjednom stao je.I ja isto.Pogledali smo se,i znala sam da zna isto što i ja.
Neko dolazi...
Neko je hodao,ne,trčao kroz šumu.Prvo nečujno,a zatim sve jače.Uskoro ga je čak i Asen`nay mogla čuti. "Što...",pokušala je,ali stavila sam joj šaku na usta i prošaptala da šuti.Emereth je pokušavao da odredi ko,ili šta je to.Sakrila sam se iza drveta i pokrila Asen`nay svojim plaštom.izrđen je od divnog materijala,teško je primjetiti bilo koga dok ga nosi.U tom trenutku pojavila se neka cura trčeći iz šume.
"Morate mi pomoći!" viknula je.Zaustavila sam je.
"Tko si ti i što želiš od nas?Odgovori,odmah!"

Drhtaa sam pod Elizabethinim plaštom. NIje me se moglo vidjeti. Blo mi je dosta toga da me se skriva, da budem dijete koje se ne može samo braniti.
''Morate mi pomoć!'' čula sam glas. Ženski glas. Možda ipak niu bili oji progonioci. Možda? Sigurno! MOj otac ne bi nikad poslao cure da me gone....
Ali nešto ije bilo u redu....

Nešto nije bilo uredu . Da je trčala ovoliko dugo , većć bi ju vukovi dvaput raskomadali ...
S velikom dozom sudržanosti sam pogledao djevojku . Iako izgleda da ima veliko srce , he he .
Pogledao sam Sjevernjaču u oči . Želimo li joj pomoći pitaos am ju očima ...

Klimnula sam glavom.
I ona je bježala.
Usvom strahu nisma mogla a da se ipak ne zapitam - zašto me to pitao. Mogao je sam odlučiti.
nas troje smo očito postajali družina...
Glupi šumar, paranoična plemkija i ja.

Nije mi se svidjela...
Nije uopšte izgledala zadihano.,već više kao da se pretvara.A kako je trčala uzbudila bi čitavu šumu.
Pogledala sam Asen`nay a onda Emeretha.


Šta da radimo?

Ok...onda ćemo joj pomoći.
"Predstavi se.Odmah!"
Nisam mogla a da ne budem oštra.
Ne sviđa mi se.

"Evo ti voda."
Stvorila sam malo,i stavila na lisku.Popila je vodu,a onda je sjela.
"A sada SE PREDSTAVI,da nebih bila primorana da te pretvorim u prah i pepeo.ODMAH! " Zagrmila sam.Bila sam poprilično zastrašujuća.

"Seductressa den Bitchel???Hmmm...Čudno ima.Odakle si,i od čega bježiš?"

Nisam joj vjerovala.Niko ne bi mogao tako ubiti Duha Čuvara.Mislim...ali izgledala je tako jadno.Da.Jadno.To je prava riječ koja ju opisuje.Pogledala sam je.Crne oči su sijale,mada je izgledala umorno dok je plakala.
"Moramo nastaviti...ili će nas pronaći."

Dotakla sam Asen`nayine misli.

Ne želim da ona ide sa nama.Ne vjerujem joj.Ali ti odluči.Pitat ćemo Šumara.Ja nisam za to da ona ide s nama...

Da je to bio Duh Čuvar , djevojka ne bi uspjela niti otrčati niti 100 metara ...
Nešto mi smrdi ovdje ! Jedino Sjevernjača želi pomoći ovoj djevojci . K vragu !
"Ne možemo vas izvesti iz šume, bojim se ... Ali , rado ćemo vas odvesti do najbliže šumarske zajednice !"

"U redu.Povešćemo te sa sobom.Ali do prve šumarske zajednice.I prestani cmizdriti već jednom!!!"

"Ne-deri-se-na-mene."
Podigla sam ruku.Imala sam takav nagon da ju pogodim nekom čarolijom,tako sam to željela...Ali Asen`nay mi je spustila ruku.
"Pusti ju.Idemo."
Ona...Seductressa je samo bojažljivo prošla kraj mene i otišla naprijed do Šumara.

Krenula sam za njima.

Zašto joj nitko osim menen nije htio pomoći? Dobro, možda priča o mužu nije bila istinita, ali možda se bojala reći istinu...
Zašto su svi bili tako sumnjičavi.
Predvečer smo se stali odmoriti. Spavalo mi se, užasno. Dugo vremena mi se nije spavalo.
Seductressa je inzistirala da spava kraj mene. Mora da je to zato što sam joj ja jedina vjerovala.
No, pokazalo se da nije tako, kad me usred noći probudila ruka na ustima.
''Tvoj je red za stražu,'' rekla se Seductressa,''ali večeras nećeš stražariti.''

Pojma nisam imala, a vjerojatno ni ona, kamo me vodi, ali me potezala kroz šumu što je brže mogla, pokušavala sam to otezati, ili bar nekako olabaviti spone na svojim rukama i u ustima...
Bila sam bespomoćna.